|
 „Agasi
iz Sombora“, kako ga mnogi već zovu, veliki je obožavalac
igre bivšeg broja jedan, Rodžera Federera. Iako na
Bradentonu, u čuvenoj akademiji Nika Bolitijerija kažu da
mnogo podseća na Agasija iz mlađih dana, Filip je uzor
pronašao u liku tenisera iz Bazela.
- Od treće godine nam je bilo jasno da će se baviti tenisom.
Nama je to nekako prirodno, pošto su i moj suprug Stipan i
njegov brat Siniša, jedan od Filipovih prvih trenera, igrali
tenis. Kao dete je reketom vitlao po celom stanu. Porazbijao
je mnogo toga, sijalice, ogledala i još štošta, ali bio je
to znak da će igrati tenis. Počeo je sa pet i po godina u TK
Žak, kod Josipa Molnara, a od prošle godine je na Floridi
kod Bolitijerija. Stalno je pričao o Federeru, a sviđa mu se
i kako igra Rodik ili ranije Sampras – kaže Krajinovićeva
majka.
Prekretnicu u karijeri mladog Somborca predstavlja Oranž
Boul, na kojem su ga primetili američki teniski guru i
njegovi saradnici. Početkom marta 2007. su ga pozvali na
razgovor, a sredinom jula se spakovao i otišao na poznatu
akademiju.
- Filip je oduvek bio pun samopouzdanja. Ne voli da gubi i
ima jak motiv da uspe. Na tom „Oranž Boulu“ je izgubio od
Bernarda Tomića, ali su u njemu videli potencijal i rešili
da ga pozovu kod njih. Ovde u Srbiji još nije izgubio
nijedan meč. Znao bi samo da se prijavi za neki od turnira,
ode i pokupi nagradu, uglavnom novac ili stvar kao što je
mobilni telefon. Samo bi se pojavio i rekao, tata, evo ti
nagrada, osvojio sam to za tebe! – ponosna je mama Vera.
Otac Stipan kaže da je njegov sin emotivno izuzetno stabilan
i da je pokazao da ima ogroman potencijal.
- Filip nije fizički jak. Istina, treba da ojača, ali za to
još ima vremena. Važno je da ima „hladnu glavu“, to je za
tenis najbitnije. Naravno da očekujemo da uspe u karijeri,
ali nisam pristalica toga da sve ide tako brzo. Ima vremena
za prvih sto, sve u svoje vreme, to je naša deviza. Na
Floridi znaju šta rade i mi se ne mešamo u posao njegovih
trenera i menadžera. Oni ulažu novac u njega i za sada ide
sve kako se može poželeti – kaže Stipan Krajinović.
Za razliku od mnogih drugih vršnjaka u kampu na Floridi,
Filip tamo živi sam i u Srbiju dolazi dva puta godišnje ili
kad treba da igra za reprezentaciju.
- Dok ostali imaju uz sebe roditelje, on je tamo sam. Teško
nam je, jer ga vidimo samo dva puta godišnje. Bio je letos
na kratko, a dođe i za Božić i Novu godinu, ili još koji dan
kad igra za reprezentaciju – kaže Vera Krajinović.
Ako Filip nastavi kako je počeo, nije daleko dan kada ćemo
njegove roditelje videti u VIP loži na Vimbldonu, US Openu
ili Rolan Garosu, a njihovog sina sa najvećim peharima
teniskog sveta u rukama.
|
